Vokalno-instrumentalni sastav “Scena” osnovan je početkom 83′ u Majdanpeku. Sadašnju postavu čine muzičari koji žive u Beogradu, Kragujevcu, Požarevcu, Zaječaru i Majdanpeku. V.I.S. Scena je do sada objavila dva albuma. Treći album sniman je čitavih deset godina u sedam studija. Album pod nazivom “Ti nisi taj” izlazi na proljeće sljedeće godine. Kao i na prethodnim albumima sviraju jazz, funk i retro pop, predvođeni karizmatičnom pjevačicom Aleksandrom Stojanović.
Off-Key Radio Vam predstavlja – V.I.S. Scena – intervju o prošlosti, ali i svijetloj budućnosti fenomenalnog vokalno- instrumentalnog sastava iz Srbije!
Znamo da je vokalno-instrumentalni sastav “Scena” osnovan je početkom 83′ u Majdanpeku. Prvo Vam želimo čestitati na životopisnoj glazbenoj karijeri. Možete li nam reći kako je sve počelo i kolika je razlika u sceni od 83′ do danas, te koja je vaša tajna održavanja sastava toliko godina?
Hvala puno na čestitkama vezano za našu karijeru kao i na tome što imamo priliku da napravimo sa vama ovaj intervju. Vokalno-instrumentalni sastav ”Scena” osnovan je 83′ u Majdanpeku. U to vreme postojala je Jugoslavija, bilo je puno diskografskih kuća, muzičko trzište je bilo veliko kao i sveukupna tadašnja produkcija bendova sa različitim muzičkim opredeljenjima. Stvarno je to bilo neko drugo vreme, vreme ploča i kaseta, bez mp3 muzike i interneta kod nas. Nas je tada, baš kao i sada, održavala ljubav prema muzici, kao i velika upornost i istrajnost. U to vreme, čak i malom gradu Majdanpeku, bilo je nekoliko bendova koji su radili autorsku muziku.
Koji su vas umjetnici nadahnuli da se prizovete ovoj vrsti glazbe? Imate li glazbene uzore?
U vreme naših početaka na svetsku muzičku scenu stupio je novi romantizam koji smo, naravno, slušali ali nas nije on muzički oblikovao. Pre bih rekao da su to bili bendovi sledeće generacije poput Matt Bianco, Simply Red, Blow Monkeys, Level 42, Curiosity Called The Cat, Swing Out Sister, Go West ili solisti Sade Adu, Thomas Dolby, Terence Trent Darby itd. Ipak, naša muzika je bila malo drugačija.
Što vas je navelo da se bavite glazbom?
The Beatles. Napravili smo bend u osmom razredu, niko nije znao ništa da svira, lupali smo po gitarama i jastucima i derali se kao “Liverpulski čupavci”. Tandem Lennon-McCartney je definitvno, sto se mene tiče, van konkurencije do dana današnjeg. Sve što su radili, počev od harmonije i melodije pevanja, preko aranžmana do solo deonica i višeglasnog pevanja je uticalo na mene da se bavim muzikom na sličan način. Evo, unazad godinu dana, vratio sam se na svoje početke i radim na 15 brit-pop pesama u totalno Beatles fazonu. Ali o tome nekom drugom prilikom.
Gdje ste sve nastupali? Ima li koji koncert koji Vam je ostao u posebnom sjećanju? Imate li koji dolazeći nastup? Biste li željeli nastupati i u Hrvatskoj u neko skorije vrijeme?
V.I.S. “Scena” je bio koncertno aktivan u periodu od 83′ do 90′. Eto i naša karijera ima sličnosti sa pomenutim ”bubama”, pošto smo od tada samo studijski bend. Narednih 15 godina bili smo u stanju hibernacije da bi 2006 počeli sa radom na našem drugom albumu. To ne znači da smo u tom periodu prestali da komponujemo. Naprotiv, za ovih 38 godina ili da kazem 40, koliko se bavim muzikom, komponovao sam preko 460 pesama različitih muzičkih stilova. Poslednji živi nastup bio je u Beogradskom SKC-u sa još sedam, tada najboljih, demo bendova sa područja stare nam države. Od drugih važnih nastupa izdvojio bi Beogradsko proleće 93′ (čini mi se),
Tašmajdan, Dadov i na samom početku učešće na Palilujskoj rock olimpijadi. Najviše nastupa imali smo u Majdanpeku a potom u Kragujevcu gde sam studirao i upoznao basistu Jovana Đapica, sa kojim evo sarađujem sve do danas. Naša muzika je veoma komplikovana i zahtevna za izvođenje uživo. Ako bude interesovanja za našu muziku okupićemo prošireni sastav i nastupati svuda gde nas pozovu.
U Sceni je danas šest stalnih članova: Aleksandra Stojanovic (vokal), Jovan Đapic (bas) Igor Kokić (klavijature), Dejan Lazarević (bubnjevi), Goran Jovanović (gitara) i ja, Bojan Petrović (vokal i gitara). Prošireni sastav brojao bi 11 članova a za puni bi nam trebalo 19 muzičara na bini. Priznaćete da bi to okupljanje danas bilo veliki poduhvat za koji bi trebali da imamo ozbiljan razlog a to je da nas ljudi konačno čuju, zavole i traže gledati. Što se Hrvatske tiče rado bi došli. Bilo je nekih razgovora sa grupom JINX da budemo, za početak, njihova predgrupa na nekom nastupu u Beogradu, što bi bilo sjajno.
Postoji li neka pjesma u kojoj najviše uživate pri izvođenju na koncertima?
Podjednako uživamo u svim našim pesmama. Ipak, izdvojio bi baladu “Zauvek“, pesmu iz 83′, koja će se pojaviti posle toliko vremena tek sada, na našem trećem albumu, kao drugi singl zajedno sa naslovnom numerom “Ti nisi taj”.
Postoji li priča o sastavljanju Scene? Kako ste se našli i kako izgleda vaš kreativan proces?
V.I.S. “Scena” je nastao od benda “Šesta dimenzija” koji je radio nekih šest meseci 82′ i svirao je isključivo covere a ja sam hteo da radimo naše pesme, kojih je već u to vreme bilo poprilično. 85′ odlazim na studije u Kragujevac, upoznajem basistu Jovana Đapica i od tog momenta pravimo novu postavu i postajemo Kragujevački sastav. Joca i ja smo u naredne tri godine radili na prvom albumu koji je sniman 250 sati tokom cele 89′ u tonskom studiju Aquarius u Beogradu, koji je tih godina važio za jedan od najboljih. Pet godina tražili smo izdavača. Bili smo vrlo blizu da naš album izađe za Jugoton, ali izbio je rat. Pet godina nakon snimanja album je izašao na skromnih 500 kaseta u produkciji “Take It Or Leave It” iz Beograda.
Kako ste došli do imena V.I.S. Scena?
Prvi pevač grupe, Boris Radojević, je predložio ime s namerom da stalno nastupamo sa drugom predstavom u tri čina, što bi prevedeno značilo tri albuma u prepoznatljivom stilu. Na žalost, zbog svih drugih okolnosti završili smo tek prvu trilogiju u jazz, funk i retro-pop maniru. V.I.S. (vokalno- Instrumentalni sastav) je naziv iz romantičnih vremena, kakva je i naša muzika. Dobri pevači i instrumentalisti stalno su bili deo našeg sastava. Do danas je oko 60 ljudi sviralo u Sceni. Scena je praktično duo, Joca i ja, a svi ostali su naši prijatelji i gosti.
Na radiju Falš sviraju dvije nove pjesme koje će biti na vašem novom albumu koji izlazi u proljeće, možete li reći više o albumu i novom materijalu?
Kao što sam već rekao drugi singl sa dve nove pesme izaći će početkom decembra a album na proleće. Ovoga puta pored CD-a uradićemo i ploče. Najverovatnije, kao i drugi, album će objaviti “Goraton” iz Podgorice ili, eventualno “PGP”, sa kojim pregovaramo ovih dana. Treća mogućnost je da to sami objavimo. album pod nazivom “Ti nisi taj” snimali smo u četri profesionalna i tri kućna studija punih deset godina. Pored članova benda učešće na ulbumu uzelo je više od trideset gostiju. Na njemu će se naći jedanaest pesama, za svakog ponesto a za nekog sve. Pesmu “Zauvek” uradili smo u dve verzije, kao električnu i akustičnu.
Naslovna numera “Ti nisi taj” je obrada swinga Louisa Armstronga “Pretty Little Missy” iz 1955. Na ovom albumu naći će se i dve pesme našeg prijatelja, kojem se i ovom prilikom zahvaljujemo, Srđana Stankovića iz Kragujevačke grupe Richard III, koji nam ih je ustupio jer su nam se savršeno koncepcijski uklapale u priču, pored naših nekoliko stotina pesama. Radi se o numerama “Probudi se” i “Pariški krovovi”.
Kako bi opisali svoju glazbu i koja poruka stoji iza nje?
Mi sviramo malo drugačije, čak i u svetskim razmerama. Stalno nešto menjamo u pesmama, aranžmani su ponekad čudni, čak nam i refreni nisu isti. Verovatno nas zbog toga najviše slušaju upravo kolege muzičari i najviše pohvala dobijamo upravo od njih. Naše pesme su uglavnom ljubavne pa je takva i poruka.
Kroz 38 godina glazbene karijere sigurno imate po koju anegdotu vezanu sa sastavom. Imate li jednu koju biste podijelili sa čitateljima i slušateljima?
Za anegdote pogledajte moje gostovanje u Žikinoj šarenici ili, još bolje, u jutarnjem programu RTS-a.
Kako Vas ljudi doživljavaju na temelju vašeg nastupa i glazbe? Da li se publika promijenila kroz godine?
Najviše nam je žao što mali broj ljudi zna za nas, jer smo želeli da našu ljubav, našu emociju pretočenu u pesmu, nekom poklonimo. Nema nas u rock enciklopediji Petra Janjatovića, čak ni na Vikipediji. Mali broj pregleda na Youtube… Ali naša muzika je lepa i vanvremenska, muzika u pravom smislu reči i ostaće, izgleda, samo za privilegovane. Mi smo veoma zahvalni dragom Bogu što je ona ovakva i što je pripala baš nama da je donesemo. I potpuno smo svesni da imamo tri vanserijska albuma. Publika se promenila generalno, zajedno sa novim, slobodno mugu da kazem, bezveznim stilovima, a nas ko je voleo, voli nas i danas.
Kada bi mogli promijeniti nešto u glazbenoj industriji, što bi to bilo?
Kao što rekoh, što manje pregleda, to bolji bend. I pored svega, na našim prostorima, gotovo da nema benda da je bio muzički kvalitetan a veoma komercijalan. Sad će se mnogi naći prozvani, hehe. Na zapadu nije tako. Kvalitet i komercijalnost uglavnom idu zajedno. Vraćamo se pločama, što je dobro, ali nije dobro što tehnološki razvoj uništava kvalitetno slušanje muzike kao i poštovanje autora i kupovinu albuma. Besplatni internet download MP3 muzike, pa čak i onaj sa plaćanjem, kvari priču.
Imate li poruku za Vaše obožavatelje?
Poruka je, slušajte radio, ploče, dobru muziku, slušajte i nas, ponekad.
Koji je sljedeći korak za Vas?
Ono što radimo već dve prošle nedelje i nadalje, je da šaljemo singl gde god možemo, radio stanicama, web portalima, novinarima i muzičkim kritičarima. Imamo nekoliko zakazanih intervjua ovih dana za Politiku, Kurir, Ilustovanu politiku. Stižu i pozivi za TV gostovanja koja će biti nesto drugačija u vreme pandemije. Drago nam je da vam se naša muzika dopala i još jednom puno hvala na mogućnosti da se čujemo na vašem radiju i da slušaoci i čitaoci saznaju ponešto o nama. Pozdrav svima od V.I.S.-a Scena.
Svi oni zaintrigirani V.I.S. Scenom, nakon ovog razgovora, mogu ih posjetiti na njihovoj službenoj stranici www.visscena.com a naravno mogu ih i čuti na vašem – Radiju Falš!
EN 
HR