Porijeklom sa srpske underground glazbene scene, ovaj bend privlači pažnju slušatelja svojom sirovom energijom i abrazivnim zvukom. U ovom ekskluzivnom intervjuu malo ćemo bolje upoznati bend, razgovarati o njihovom novom EPu “Demonstracije optimizama”, pa i o utjecajima, srpskoj punk sceni i onome što ih pokreće da stvaraju tako žestok (svojim riječima nedovoljno žestok) zvuk. Dakle, bez daljnjeg odlaganja, predstavimo vam Kürwabandu.
Predstavite se za početak, od kud dolazite, tko čini Kürwabandu?
Kurwabandu čine 5 besprizornika. Sastalo se kuso I repato. Svirali su I pre ovog sastava, ali više qurtzu nego publici, što se odrazilo na njihov doživljaj muzičke “industrije”- sviraće za 2 piva (svakom), sviraće konobaru I toncu (ako su jedini u lokalu), sviraće I unatraške (ako im se prohte)! Šalu na stranu, I to onu na koju se pozivamo- napisati pesmu, samo da nije glupa, napraviti muziku, a da nije plagijat, ispiti nekoliko piva ( I Metaxe, I Metaxe!), istrpiti Borisovo (pevač) nedolaženje na probe, oprostiti Džeremajine (gitarista) loše solo deonice, zaboraviti Srđanova (basista) cepidlačka insistiranja, prihvatiti Kimijeve (bubnjar) prebrze deonice I pokloniti se umerenosti, virtuoznosti I jasnoći Dejinog (gitara) izraza. Eto, to je Kurwabanda.
Naslovi pjesama Demonstracije optimizama vrlo su zanimljivi, što vas je inspiriralo da snimite ovaj EP?
U eri pohlepe, žudnje za novcima (kojih nemamo- osim Deje), morali smo sebi naći neku trasu kojom ćemo gaziti, a nerealni optimizam je najbolje sredstvo za to. Pesme zapravo nikako I nisu optimistične, nemaju srećnog kraja. Naše pesme ni nemaju kraj, već se nekako vratimo na početak I ispada kao da ništa nismo ni rekli, niti hteli reći. Onda nas uhvati depresija I neobuzdana kriza identiteta, pa se posvađamo, napijemo… I onda počnemo da hvalimo naše “čedo”- pesmu! E to je demostracija optimizma. Optimizam nema alternativu!
Zvuk EPa je prilično žestok, ali se čuju i utjecaji sa svih strana. Što slušaju članovi benda?
Nije to još dovoljno žestoko! Evo, npr. Ja (Džeremaja) volim Crvenu jabuku, i voleo bih da oni koji slušaju naše pesme uživaju jednako kao i ja kad čujem, štajaznam „Tvoga srca vrata“. Boris bi da budemo Brkovi Revisited (šta god to značilo), Kimiju supruga ne dozvoljava da sluša Urge Overkilla u stanu, pa onda nam to pušta u birtiji, Srđan bi da bude Maiden, Iron Maiden, a Dejo samo anplagd.
NoMensNo, Ramones, The Clash, Pistols, 999, Discharge, GBH, Dead Kennedys, KUD Idijoti, DRNCH, Buzzcocks…. Nastavite niz.
Recite nam nešto o bendovima Tizzies, Drnch i Surovi Surf Punk u kojima ste svirali prije.
Nema se šta puno reći. Da je valjalo- trajalo bi. Mada, DRNCH i dalje povremeno svira i svi se čudimo kad ih neko pozove da sviraju. Ali, eto… Tizzies su svirali početkom 21. veka, zanimljiva punk-rock pojava. Gitarista otpalio u CH, bend prestao s radom. Surovi Surf Punk je svirao tokom usranih 90-ih, pa nestao sa scene, da bi se vratio 2016. albumom „Sve Radovan plaća“ (koji nikad do kraja nije ni snimljen). Takođe punk-rock, jedva slušljivo. Sreća, pa je bubnjar otišao za Dojčland i družina se raspala. Ostale su samo sene, kako pesnik jednom reče…
Kakva je novosadska, a i srpska punk scena općenito? Drugim riječima, je li Punk živ?
Punk je živ onoliko koliko su mu sledbenici verni. Ideja, ideologija više nema, žara ima kod nas koji smo u krizi srednjih godina više no u klinaca od 17, jbg… Eto, takva je novosadska scena. Verovatno je tako i u celoj Srbiji. 90-ih, u ta tmurna vremena, imali smo samo jednog neprijatelja – Miloševića. Prilično zajeban lik. Sada ovi koji čine taj establišment, na koji bi trebali da udaramo, su predvidljivi šibicari, ili kako Kebra jednom reče – jajare. Nekako ti je mrsko I odvratno i da pomisliš na njih, a ne pesmu da im posvetiš. Za pesmu treba vremena, kojega je malo, i sad toga malo trošiš na talog… A opet, ne možeš ni da ne kažeš ništa, kao da te se ne tiče. Kao i u HR, pretpostavljam.
Kada će se EP moći čuti uživo (po mogućnosti u Zagrebu)?
EP se sluša uživo. Sviramo. Do kraja godine imamo 3 koncerta: Novi Sad, Zemun i Senta. A što se ZG tiče, stvari stoje malo komplikovanije: nije baš isplativo dovesti jedan bend iz Srbije za koji niko u ZG nije čuo (sem možda mog prike Gorana, s kojim letujem na Korčuli). Jedino da se uvežemo sa još nekim sastavom iz Srbije, pa Zagrebu nam domaćin bude neki ZG bend…. Previše nepoznanica. Evo, dajte nam vi neku ponudu koja se ne odbija- „Falš radio predstavlja falš bend iz Novog Sada! Navali, puče, rajčice dijelimo za džabe na ulazu u klub!“ Eto…
Kakvi su vaši planovi nakon Demonstracije optimizama? Namjeravate li snimiti neki album?
Da.
Za kraj, imate li kakvu poruku za naše čitatelje?
Slušajte mater i pank!
EN 
HR